Zdravlje i Ishrana

Da li ste znali da banana može da vam pomogne kod ovih 5 problema?

Ovo voće brzo daje energiju, ali i uklanja neke zdravstvene probleme bolje od lekova. Ne dajte da vas njegova visoka kalorijska vrednost zavara, banane su prava superhrana.

1) ZATVOR
Banane sadrže pektin, dijetalno vlakno koje ubrzava varenje i podstiče uklanjane toksina i teških metala iz organizma. Osim toga, banane delujuu kao probiotik i stimulišu varenje. One smanjuju nadutost i olakšavaju napetost u crevima usled zatvora.

2) STRES
Stres je postala bolest modernog doba koja konstantno utiče negativno na naše zdravlje. Stres ubrzava metabolizam, a nivo kalijuma u organizmu opada. Balans se može postići uz pomoć banana koje u sebi sadrže mnogo kalijuma i koji normalizuju rada srca. Takođe, banane šalju kiseonik u mozak i regulišu optimalnu količinu vode u organizmu.null

3) VISOK PRITISAK
Poznato je da pretjerano unošenje soli i manjak kalijuma imaju negativan efekat na krvni pritisak. Zato je jako bitno imati dovoljnu količinu kalijuma u krvi, a banane su njime bogate. Preporučuje se da svakog jutra pojedete jednu bananu, a ona će održavati krvni pritisak na idealnom nivou.

4) PMS
Banane su bogate vitaminom B6 koji ima pozitivan efekat na nivo glukoze u krvi, a utvrđeno je da vitamin B pomaže sa predmenstrualnim simptomima. Banane smanjuju bolove u abdomenu i krstima, regulišu promjene raspoloženja i zadržavanje vode u organizmu.

5) DEPRESIJA
Triptofan se nalazi u bananama u obliku proteina koji stimuliše lučenje „hormona sreće“, serotonina. Samo jedna banana je dovoljna da podigne nivo ovog hormona toliko da se odmah osjetite smirenijim i srećnijim.

vestinet.rs

Zdravlje i Ishrana

Dr Nestorović : Ovako se deca izvode na hladnoću da se ne razbole!

Kako dođe hladno vreme svedoci smo da su parkovi po Beogradu pusti, dok su tržni centri i igraonice puni dece. Roditelji kao da nisu svesni da je opasnost od razboljevanja upravo veća u ovim zatvorenim prostorijama sa puno ljudi.

Već smo se dotakli teme dojenja u Srbiji koje je opalo na poražavajućih 13,7 odsto, dok je u Skandinavskim zemljama to i preko 90 odsto. Upravo u tim zemljama, npr u Švedskoj, potpuno je normalno da bebe borave napolju na vrlo niskim temperaturama, pa čak ćete videti da bebe ostaju dobro “spakovane” u kolicima da dremaju napolju ispred kafića dok roditelji unutra ili napolju s njima sede i ispijaju tople napitke.
Takvu sliku nećete zateći u Srbiji jer deluje kao da se svi plašimo hladnoće i prirodnih uslova koji stižu sa različitim godišnjim dobom. Naši roditelji će radije uvesti bebu u zagušljivu prostoriju kako bi popili kafu nego što bi sedeli napolju na zimi. Štetnost prostorije u kojoj se puši je daleko veća za bebu nego hladnoća, koja sama po sebi ne može da razboli vaše dete, ukoliko je adekvatno obučeno.

Ukoliko se dete smrzne napolju jer nije dobro obučeno, to dovodi do slabljenja imuniteta koji je tada podložniji virusnim i bakterijskim infekcijama.
Kako dođe hladno vreme svedoci smo da su parkovi po Beogradu pusti, dok su tržni centri i igraonice puni dece. Roditelji kao da nisu svesni da je opasnost od razboljevanja upravo veća u ovim zatvorenim prostorijama sa puno ljudi.
Kako bismo stali na put verovanju da zimi ne treba da izlazimo na svež vazduh sa decom razovarali smo sa prof. Dr Branimirom Nestorovićem, pulmologom na Unverzitetskoj klinici “Tiršova” koji je za Super ženu otkrio nekoliko stručnih saveta.
Da li bebe mogu da se razbole od hladnoće?
Kada dođe hladno vreme, učestalost respiratornih infekcija zaista poraste (kako svako zna). Ali, nije u pitanju sam pad temperature. Jedna velika 2002 metaanaliza (pažljiv pregled medicinske literature) na ovu temu je zaključio da samo rashlađivanje ne povećava rizik od prehlade. Izgleda da je značajnija brzina kojom dođe do promene temperature. Ako temperatura brzo padne, pri izlasku napolje doći će do skupljanja krvnih sudova na sluzokožama disajnih organa, što ih čini podložnijim infekciji. Sličan efekat se leti može zapaziti kod osoba koje ulaze u prostorije sa jako niskim temperaturama, usled uključenih er kondišna.
Stoga ako ste aktivni napolju (deca koja se igraju imaju toplu kožu i sluzokože, pa im hladnoća ne smeta), rizik od infekcije nije posebno povišen.
Drugi razlog čestih infekcija je socijalan, ljudi u hladnim periodima godine provode više vremena unutra, pa se virusne infekcije lakše šire. Većina respiratornih virusa nije otporna više od jednog sata na temperaturama ispod nule, pa boravak na hladnom u stvari smanjuje rizik od infekcije.
Nasuprot tome, respiratorni virusi na temperaturama oko 20 stepeni mogu da budu infektivni i desetak sati. Stoga nije prevencija infekcija da deca ne izlaze na hladno, već u pranju ruku i čestoj primeni alkoholnih vlažnih maramica, koje dezinfikuju ruke.
Koliko sati dnevno bebe i deca treba da provode napolju?

Pri temperaturama do minus 10, stvaranje toplote je takvo, da nema negativnih efekata na funkcionisanje imunog sistema deteta. Štaviše, radovi su pokazali da boravak do 60 minuta uz igru umerenog intenziteta, dovodi do suzbijanja skoro svih zapaljenskih oboljenja kod deteta. Ako roditelji primate da se dete trese od hladnoće, trebalo bi ga odmah uvesti unutra, jer je tada organizam pod stresom, koji ima negativan efekat na imuni sistem.

Koliko je za najmlađe štetan boravak u prostorijama u kojima se puši?

Potrebno je maksimalno izbegavanje izlaganja dece duvanskom dimu, jer veoma povećava rizik od dobijanja gripa i drugih infekcija disajnih organa.

Jedna studija sa Jejla (čuveni univerzitete u SAD) iz 2009. je pokazala da deca izložena duvanskom dimu češće oboljevaju od virusa, a kada se razbole imaju težu kliničku sliku i više komplikacija. Već izlaganje dozi od 2 cigarete dnevno tokom dve nedelje je bilo udruženo sa slabljenjem imunog sistema. Štaviše, nastupalo je prekomerno zapaljenje disajnih sluzokoža.

Vaš savet za jači imunitet zimi?

Recept za ređe prehlade tokom zime je jednostavan. Svakodnevni boravak napolju sat vremena, uz igru. Dobra odeća, koja sprečava znojenje deteta (dakle što bi rekla Nada Macura, slojevita odeća). Ne treba preterivati sa količnom odeće, jer dete ne može da se igra u njoj, a znojenje povećava rizik od oboljevanja. Obavezna je kapa na glavi, ako je temperature ispod minus 10 šal preko usta (da se spreči rashladjivanje usne i nosne duplje).

Topla, udobna obuća, da noge ne budu vlažne. Po povratku u stan, obavezan topli napitak i presvlačenje. Obilan unos svežeg voća i povrća (sve obojeno voće, aronija, borovnica, sok od crne zove, kupine) sadrže velike količine antocijanina koji su odlični antivurusni lekovi.

Dodatak vitamina D (najbolje u obliku ribljeg ulja, jer će tako organizam stvoriti iz njega vitamina D koliko mu treba), šargapera (vitamin A), neki preparat sa mikroelementima (cink, bakar, jod i selen, magnezijum).

Izbegavanje zagušljivih prostorija u kojima se puši. Obavezan san u trajanju od najmanje osam sati. Često pranje ruku i umivanje, da se odstrane virusi sa kože.

KurirPodeli:

Zdravlje i Ishrana

Zašto su jela “na kašiku” najbolja zimska hrana?

Zima je razdoblje kada posebno prijaju tople krepke čorbe i variva.

Variva od pamtivijeka čine sastavni dio domaće tradicijske kuhinje te su svima dobro poznata. Tako je grah-varivo pravo tradicionalno zimsko jelo. Često se to jelo “obogaćuje” suhim mesom . Radi se o jeftinim i jednostavnim jelima koja nas podsjećaju na dom i za koja se kaže da su nastala otprilike u isto vrijeme kada je izumljen lonac.
Hranjivi sastojci variva

Priprema variva doista dopušta primjenu neograničene kombinacije sastojaka. Ponekad je dovoljno da se o njegovom sastavu odlučuje pogledom u frižider jer se od preostalog povrćai jedne od mahunarki uvijek može pripremiti ukusno varivo, a ponekad se sastojci pomno biraju. Upravo je kombinacija namirnica u varivu zaslužna za njegovu iznimnu hranjivost.
Tako primjerice pšenica, riža, ječam, zob, heljda i proso odlično pristaju u toplim povrtnim ili mesnim varivima, a osigurat će nam dugotrajni izvor energije. S druge strane, mahunarke poputgraha, leće, slanutka, mahuna ili grašak čest su i nezaobilazan dio izdašnih variva, a nutritivno nam služe kao izvor proteina i vlakana. Korjenasto povrće najčešće nalazi put do zimskih variva, pa su voluminozna, nutritivno vrijedna, a istovremeno kalorijska siromašna jela na žlicu nezamisliva bez korijena peršina, pastrnjaka, mrkve, repe.

Suho meso i meso peradi učiniti će varivo još izdašnijim i osigurati dodatne proteine.

preporod.com

Zdravlje i Ishrana

Muče vas hladne noge? Vrijeme je da “razbudite” cirkulaciju!

Hladne noge često se spominju kao simptom zdravstvenih tegoba (manjak željeza odnosno slabokrvnost, poremećaj rada štitnjače, srčanožilne bolesti, dijabetes) no istraživanja pokazuju da uzrok prije svega valja potražiti u načinu života.

Slaba cirkulacija, zbog koje mnogi osjećaju hladnoću u nogama, često je posljedica sjedilačkog načina života pa noge možete “ugrijati” kretanjem odnosno tjelovježbom.
Nosite toplu i udobnu obuću u kojoj se noge neće smočiti. U preuskoj obući noge su stegnute, pa je cirkulacija otežana. Ako vam se noge znoje, češće mijenjajte čarape, jer vlažne čarape hlade stopala. Kod kuće nosite udobne i tople papuče.
Istraživanja su potvrdila uvriježeno mišljenje da hladne noge povećavaju rizik od prehlade i viroze. Stoga održavajte stopala suhima i utoplite ih.
Stopala možete utopliti i kupkama (npr. od ružmarina i smreke) te masažom.
Pripremite najfinije kupke za tijelo i dušu

Za dobru cirkulaciju pijte dovoljno vode, a poželjni su i biljni čajevi bez dodanog šećera. Najbolje je uzimati tekućinu ravnomjerno cijeli dan, jer kad osjetite žeđ, to znači da je već nastupila dehidracija.
Važna je i pravilna prehrana – ne preskačite obroke i jedite što više svježeg voća i povrća.

Neispavanost i umor usporavaju metabolizam te se tako pojačava osjećaj hladnoće u tijelu.

I stres može biti uzrok hladnih nogu. Kad smo pod stresom, u tijelu se pojačano izlučuje adrenalin i sužavaju se krvne žile, pa se zbog otežane cirkulacije pojavljuje osjećaj hladnoće. Istraživanja su pokazala da stres “ohlađuje” organizam i tako što dovodi do hiperventilacije (ubrzanog disanja) zbog čega se pojavljuje neravnoteža izmjene kisika i ugljičnog dioksida u krvi. Stoga se organizam može uravnotežiti i “ugrijati” vježbama disanja i drugim tehnikama opuštanja.

Prestanite pušiti i pazite što pijete – osjećaj hladnoće pojačava se uzimanjem kofeina i nikotina.(ordinacija.vecernji.hr)

akos.ba

Zdravlje i Ishrana

Ako svako jutro budete pili maslinovo ulje, desit će vam se ove četiri stvari

Maslinovo ulje se od davnina koristi u mnoge svrhe – od zdravlja, preko njege tijela do ishrane. Ono što maslinovo ulje čini super hranom jeste visok nivo mononezasićenih masti, posebno oleinske kiseline i različitih antioksidanata. Maslinovo ulje sadrži nezasićene i polinezasićene masne kiseline omega-3 i omega-6 u sličnim količinama, kao i masnoće u majčinom mlijeku. Maslinovo ulje je zbog visokog sadržaja linoleinske kiseline nezamjenljiva hrana za obnovu i izgradnju nervnog sistema i mozga. Osim toga, maslinovo ulje se lahko probavlja i potpomaže rad želuca i crijeva, spriječavajući tako nastanak zatvora stolice i stomačnih grčeva.

Antikancerogeno dejstvo

Svojstva ekstra djevičanskog maslinovog ulja su od pomoći protiv nekoliko vrsta raka. Kada su vršena istraživanja, najbolji rezultati su se pokazali u slučaju raka dojke i organa za varenje.

Prevencija srčanog i moždanog udara

Jedan od uzroka Alchajmerove bolesti je povećana akumulacija beta-amiloida u mozgu. Tim stručnjaka sa Univerziteta Monroe u Louisiani je otkrio da oleokantal, jedinjenje koje se nalazi u ekstra djevičanskom maslinovom ulju, ima sposobnost da kontroliše nivo beta-amiloida i značajno povećava njegovo čišćenje.

Prevencija i kontrola nivoa šećera u krvi

Ekstra djevičansko maslinovo ulje je pokazalo sposobnost da smanji učestalost dijabetesa. Maslinovo ulje može da bude od pomoći u liječenju dijabetesa tipa 2, kada se koristi konzumira, ali i koristi za spoljašnju upotrebu.

Regulisanje krvnog pritiska

Studija objavljena u stručnom časopisu Archives of Internal Medicine, pokazala je da su učesnici sa visokim krvnim pritiskom na kraju smanjili unos lijekova, zahvaljujući konzumiranju 30-40 g ekstra djevičanskog maslinovog ulja svakog jutra.

Nedavne naučne studije su otkrile da sve veći broj djece ima problem s masnoćama u krvi, što doprinosi pojavi gojaznosti koja na Zapadu pogađa jedno od troje djece uzrasta između šest i devet godina. Budući da maslinovo ulje snižava nivoe ukupnog holesterola u krvi, LDL-holesterola i triglicerida, pedijatri su počeli preporučivati maslinovo ulje kao zamjenu za masnoće životinjskog porijekla, kako bi se smanjio procenat gojaznosti.

Ovo su samo neka u nizu otkrića o važnosti korištenja maslinovog ulja u ishrani ljudi i djece, a koje bi nas trebalo dodatno podstaći na njegovu konzumaciju. A zar nam je potrebna veća preporuka od toga da nam je naš Poslanik, s.a.v.s., oporučio da ovo ulje pijemo i mažemo se s njime? Takođe, Allah, dž. š., u Kur’anu na više mjesta spominje blagoslovljeno maslinovo drvo i korist koju ljudi imaju od njega: „I drvo koje na Sinajskoj gori raste, koje zejtin daje i začin je onima koji jedu.“ (El-Mu’minun, 20.)

Za Akos.ba piše: Nedim Botić